У години обележавања века постојања Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду, у оквиру изложби посвећених њеној историји, овом приликом представљамо прве посебне библиотеке које су ушле у њен фонд и поставиле темеље овој јединственој књижној баштини.

Одувек су виђенији Срби имали јасну свест о значају задужбинарства и осећање моралне обавезе према сопственој културној баштини. Управо о таквој посвећености очувању културног наслеђа сведочи драгоцен део фонда Универзитетске библиотеке који чине 37 посебних библиотечких целина, различитих по свом садржају, пореклу и значају. Захваљујући њима данас поседујемо ретка издања, стару периодику, картографску грађу, писма, фотографије и осталу архивску грађу која, поред несумњивог научног значаја, истраживачима пружа и слику о самим дародавцима из једног интимнијег, личног угла.

С обзиром на бројност ових засебних библиотечких целина и сам повод приређивања изложбе, избор је ограничен на раздобље од првих година рада Универзитетске библиотеке до Другог светског рата, како би се колекцијама које су у том периоду пристигле у њен фонд могло посветити довољно простора и пажње. Овом изложбом настојали смо да осветлимо заоставштине истакнутих дародаваца попут Петра Будманија, Гедеона Дунђерског, Луке Ћеловића, кнеза Божидара Карађорђевића, Димитрија Руварца, Јоце Вујића, Слободана Ј. Јовановића, такође да се осврнемо на прилике под којима су њихове збирке доспеле у Библиотеку и да укажемо на значај и специфичност сваке од ових јединствених колекција.

Изложба траје до децембра 2026.