Библиословље

Прилози књижевника, песника, есејиста и других аутора
о библиотеци, књизи и простору знања.

Библиословље / Прилог
Јован Н. Бундало

БИБЛИОТЕЦИ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

Кад пођете Булеваром, десном страном према граду, спазићете стару даму; већ стотину има лета. Архитекте у заносу даше душу њеном складу да с господским достојанством к'о икона стоји света. Градише је уметници академским стилом градње, четри стуба од камена са прочеља зграду красе. Окренуте према парку, мирно дишу стране задње. Најлепша је у предвече кад се зраци сунца гасе. Корени нас њени воде до Лицеја Кнежевине; у Србији тад је било више брига него књига, ал' потреба за културом ниче усред рушевине — умни људи тога доба утрли су пут подвига. Свима увек од користи, одаје јој пуне слова, она чува добре књиге, алманахе и речнике. Сваког дана од настанка њој пристижу дела нова: књиге, списи, рукописи и сликара многих слике. Она чува за будућност старе карте и легате, она чува приручнике и научне часописе, ретке књиге, уџбенике, одбрањене докторате, ћириличне рукописе и још друге разне списе. Застаните на тренутак док се смеши лепа зграда. Професори и студенти, том су здању драги гости. Та је дама већ сто лета умна душа Београда, она слави од постанка Дан словенске писмености. С поносом се збори име Методија и Ћирила; створила су браћа писмо од тридесет осам слова. За намере часне браће Венеција није била, штитили су старе знаке Григорија Богослова. Све од Јанка Шафарика до данашњег управника, стара дама умном свету часним делом верно служи. Окупана првим сунцем бива украс крајолика. Неизмерно увек спремна, нова знања да нам пружи.
Јован Н. Бундало
Назад на Библиословље